I to je košarka

Verovatno najveći i najteži poraz u istoriji košarkaške reprezentacije Jugoslavije desio se na Svetskom prvenstvu 1986. godine u Španiji. Meč nakon koga su mnogi počeli da veruju u čuda, pogotovo Sovjeti.

Pre meča, Sovjeti su slovili za favorite jer su u tom momentu bili vladajući svetski i evropski prvaci. Publika u Madridu je, u velikoj većini, na strani SSSR-a. Tim selektora Krešimira Ćosića, predvođen najboljim igračem šampionata, Draženom Petrovićem, dobro je otvorio meč i konstantno držao uglavnom minimalno vođstvo. Dražen je podršku imao u vidu iskusnog Dalipagića koji se u Madridu oprostio od državnog tima, i svog brata Ace, tada jednog od najpouzdanijih bekova u Jugoslaviji. Na centrima, Jugoslavija je imala dva sjajna mlada igrača – Divac i Vranković. Vranković je konstantno bio provociran i udaran tokom meča, što je urodilo plodom jer je zaradio par faulova uz tehničku grešku u prvih 20 minuta.

Što se tiče Sovjeta, predvodio ih je, naravno, Arvidas Sabonis koji je tada bio na vrhuncu svoje “prve mladosti”, perioda pre mnogih povreda koje su ga naterale da promeni neke stvari u svojoj igri.
Poluvreme je završeno košem Petrovića za vođstvo 40:37.
Varnice su sevale na obe strane u drugom poluvremenu. Petranović se umalo onesvestio od udaraca laktom, dok su nakon toga, sovjetski igrači “leteli” preko reklama. Jugoslavija u ovakvoj atmosferi uspeva stvori ostenu prednost – 54:46. Međutim, sjajni Sabonis svojom trećom trojkom približava Sovjete na -1 (56:55). Nakon smirivanja strasti (ali samo do određene mere), Dražen Petrović nastavlja da “gazi” u svom stilu i svojim 26. poenom, donosi Jugoslaviji vođstvo 81:72 na 2:20 do kraja utakmice.

Kod Sovjeta nervoza ponovo raste, deluju kao da su se predali.

Dražen Petrović u prepoznatljivom stilu proslavlja svoj koš za vođstvo 81:72, 2:20 pre kraja utakmice. U pozadini sa brojem 15, Arvidas Sabonis

Dražen Petrović u prepoznatljivom stilu proslavlja svoj koš za vođstvo 81:72, 2:20 pre kraja utakmice. U pozadini sa brojem 15, Arvidas Sabonis

Košem Čuture, u poslednji minut (0:51) Jugoslavija ulazi sa ogromnih +9 (85:76). Sabonis u sledećem napadu iz očaja baca trojku koja na veliku sreću ulazi u koš…od table. Odmah po izvođenju, Zoran Radović gubi loptu sa leve strane oko linije trojke, Tihonenko se diže i pogađa za 85:82. Naši u sledećem napadu troše vreme, Ćosić zove tajm-aut. Nakon još jednog faula, pri izvođenju lopte, kao jedni nepokriven igrač ostaje Vlade Divac (Dražen je odlično čuvan, ostali igrači prosto “nestaju”, verovatno pod strahom od odgovornosti). Tada 18-godišnji Divac kreće da prenosi loptu i ne predaje je Petroviću. Nakon što je udvojen pravi duplo vođenje i 12 sekundi pre kraja lopta je za Sovjete. Mladi Valters uzima loptu, prolazi blok Sabonisa i neočekivano preuzima odgovornost…fantastičan šut za tri poena. Neverovatno, ali rezulatat je nerešen 85:85! U preostalih par sekundi naši igrači su pod šokom jedva stigli da izvedu loptu…sve je srušeno, ide se u produžetke. S obzirom da su jugoslovenski igrači nakon regularnog toka već bili na kolenima i u suzama, krajnji rezultat 91:90 u korist Sovjeta je, čak, iznenađujuće dobar. U produžetku, Aco Petrović je vezao par grešaka, bio je to prevelik luksuz za ionako psihiki slomljenu ekipu. SSSR je otišao u finale gde, ako je to ikome bilo za utehu, gubi od SAD-a.

USA-1986-2

“Sedeo sam na klupi, držao glavu među rukama i molio boga da se otvori parket i da nestanem. Rekao sam sebi: gotovo je s košarkom, nisi ti za ovaj sport. Ko zna dokle bih tako sedeo da mi nije prišao Praja Dalipagić i rekao: ‘U redu je mali, ne brini, vratićeš ti to njima duplom merom…’ Nikada neću zaboraviti njegovu podršku. Pomogao mi je i selektor Krešo Ćosić, koji me je sutradan pustio da igram protiv Brazila za bronzanu medalju kao da se ništa nije desilo i sasvim mi vratio samopouzdanje. Tako sam odlučio da ipak ne ostavljam košarku…” (Vlade Divac).

"Praja" Dalipagić teši Divca neposredno nakon regularnog toka meča

“Praja” Dalipagić teši Divca neposredno nakon regularnog toka meča

“Taj mec je najveca sportska tragedija ili glupost u istoriji nase kosarke. Nesto slicno verovatno se nikad nece ponoviti. Protiv Brazila, u mecu za trece mesto, iskalili smo gnev, deklasirali smo rivala, ali jos nam se vrteo film prethodnog meca. Ipak, osvojili smo medalju, zapoceli niz trofeja koji je zadrzan do danasnjeg dana. Cosicu pripadaju izuzetne zasluge. Bio je vizionar. Vec na ES naredne godine, u Atinu je poveo Kukoca, Radju, Djordjevica i Paspalja, uz Divca koji je debitovao u Spaniji. Ova generacija, pod vodjstvom Dusana Ivkovica, bice neprikosnovena” (Zoran Radović).

 

autor – Zlatko

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s