Ispod koša – Dražen Dalipagić 2. deo

     “Čudan smo mi mentalitet i na čudan način se kod nas rađaju superasovi. Kića je odrastao u Čačku, Jerkov u Puli, Ćosa u Zadru, Mirza u Tuzli, ja u Mostaru, Žižić u Crnoj Gori…Dođemo u veliki klub kao transfuzija, i za godinu-dve dana postanemo pečeni internacionalci. Svako od nas doneo je nešto novo što dotle nije viđeno na našim terenima. Visinu, izvanredan šut, skok, brzinu…Tako postajemo istorija. Mi nikada nismo proizvodili industrijske košarkaše. Sve naše zvezde su unikati.”

Scan100101

O prvoj utakmici za Partizan, gostovanju u Jazinama:

“Nas je čekao opasan tim Zadra. Dok je trener nešto govorio, noge su mi drhtale i jedva sam čekao da se utakmica završi, kako-tako. Do nas je dopirao huk tri hiljade temperamentnih Zadrana, koji su tražili od svojih igrača da nam “skinu skalp”. Istrčao sam na teren među poslednjima – i ničeg se više ne sećam. Kasnije sam u novinama pročitao da sam dao šest koševa (ne znam kako) i da sam igrao osrednje. Na toj utakmici prvi put sam osetio moć publike. Tri hiljade glasova spojenih u grmljavinu učinili su da još tri dana ništa nisam mogao da čujem. A dole na parketu čovek je toliko zagušen i zbunjen da nije u stanju da kaže sebi: “Odlična galama. Misliću da ovi navijaju za nas.”

Prvo zakucavanje i debi u Hali sportova:

“Lagano sam se zatrčao, napravio dva brza koraka, vinuo se što sam više mogao – i učinilo me se da sam laktovima udario u koš. Lopta je poput metka proletela kroz mrežicu, a ja sam sekund-dva ostao viseći o obruč. Dok sam padao, čuo sam buru. Tada sam prvi put slušao skandiranje upućeno meni. Dok su se moji saigrači smeškali, samom sebi sam ličio na pekarski kvasac. Mislim, tako sam narastao!”

2ljj21g

O probi u Boston Seltiksima:

“Posle sedam dana razgovarao sam sa Redom Ajerbahom, koučem Seltika, koji je pojam trenera u Americi. Obavestio sam ga da mi predstoji odlazak u Armiju, pa ne bih mogao da prihvatim trenutni angažman. Osim toga, ne bi mi odgovarao angažman za više sezona. Rekao mi je da je sve O.K. i da su mi vrata Seltiksa posle povratka iz Armije otvorena. “Potrudi se da naučiš jezik” – preporučio mi je.”

Reprezentacija i velika takmičenja:

“Do sukoba sa trenerom dolazi na velikim takmičenjima kad nas uhvati takmičarska groznica. Onda postajemo veoma napeti i svako na svoj način pokušava da je se reši. Oni koji vole diskoteke, idu u njih i slušaju najnovije hitove, neki svrate u kockarnicu pa izgube dve-tri dnevnice, neko voli da odigra partiju karata u piće, neko najviše voli da šeta nepoznatim gradom i da gleda izloge i devojke.”

“Čika Aca je tražio od nas da igramo istom snagom protiv Senegala i Sovjetskog Saveza. To je bilo nemoguće! Čim počne utakmica, probamo protivnika sa dva-tri napada – i naš unutrašnji regulator tačno pokaže sa koliko snage treba da odigramo tu utakmicu i da je dobijemo. Nikakve pretnje trenera tu ne pomažu. To je automatska regulacija koja ne podleže racionalnoj kontroli…protiv J. Koreje Moka je predlagao da igra “teškog centra”…Svrha ove priče je da se vidi kako mi igrači po svaku cenu hoćemo da sačuvamo duh košarke kao igre! Uprkos stručnjacima!”

Scan10012e

“Zašto je naša reprezentacija već godinama bauk koji kruži svetom? Ili kako kaže Moka – u kojoj god zemlji gostujemo – tu ukinemo košarku! Imam svoje tumačenje te drage pojave. Naši najbolji igrači nisu u najranijem dobu formirani po važećim kanonima tadašnje košarke, već su uglavnom sami otkrivali neke tajne koje, naravno, nisu svima dostupne. Kasnije su samo izbrušeni pod nadzorom vrhunskih stručnjaka. Kića je učio košarku igrajući kraj Morave i ne podseća ni na jednog svetskog igrača. On je originalan koliko i platna Rubensa. Nema drugog Kiće. Moka je na Kalemegdanu iz inata pobeđivao starije, više, snažnije. Ćosa je u Zadru satima sam važbao da bi izbegao podsmehe okoline zbog mršavosti i visine. Mirza je u Tuzli usavršavao svoj originalni šut takmičeći se sa drugovima koliko puta može da ubaci sa centra. Da ne bi plaćao opklade – morao je da pogađa. Jerkov je prosto navikao da odlično igra odbranu, i tu nema leka. Ja sam sa 192 santimetra igrao centra i okolnosti su me naterale da skačem “dva koplja” u visinu da bih nadoknadio manjak.

Na kraju: kako Gomeljski ili Prima mogu da smisle taktiku protiv nas kad ni mi ni čika Aca ne znamo kako ćemo i šta igrati te večeri?!

Mi smo drukčiji i ne uklapamo se u ortodoksna košarkaška pravila. Zato nas je teško “pročitati”, zato je teško igrati protiv nas i zato se u svakoj generaciji pojave nekoliko vanserijskih igrača.”

Scan100110

 

autor – Zlatko

Advertisements

One thought on “Ispod koša – Dražen Dalipagić 2. deo

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s