Kratak vodič kroz haos u evropskoj košarci

Evo nešto na brzinu za slabije upućene. (Ne baš) kratka istorija haosa u evropskoj košarci:

1. FIBA od kraja 60-ih vodi oganizaciju svih klupskih takmičenja (Kup šampiona (Evroliga), Kup kupova, Kup koraća), ali vodi ih zadrto, odoleva pritiscima o menjanju pravila u cilju povećanja atraktivnosti košarke, marketing loš, a zarada za klubove još lošija. Pozicija koju je Bora Stanković zauzimao automatski govori da je i on jedan od odgovornih za ispuštanje klubova koje se desilo…

2. Godine 1991 formira se ULEB (unija evropskih košarkaških liga) koji u početku čine, kako u opisu kaže “tri najjače evropske lige” (španska, francuska, italijanska). See what I did there? Ne bih opet da pominjem, ali moram – zna se koja je liga do te ’91 bila najjača u Evropi. Neminovno je da se sa državom raspala i jugoslovenska košarka. Ta liga teško da bi pristupila ULEB-u. Dakle, iskoristili su šansu, klubovi i države koje je jugoslovenska košarka terorisala pobedama decenijama i kreću u napad na FIBA. Vremenom se ULEB-u priključila i grčka liga, kao i još neke, po kvalitetu očajne zapadno-evropske lige.

3. Dana 09.06.2000. u gradiću južno od Barselone, ULEB se sastaje sa vodećim evropskim klubovima i pada dogovor o izlasku klubova iz FIBA priče i formiranju zasebne Evrolige pod vođstvom ULEB-a. Od najvećih klubova, Panatinaikos i Makabi ostali su u paralelnoj Supro ligi koju FIBA  organizuje nadajući se uzaludno i ne prihvatajući poraz. U toj ligi nastupio je i Partizan, ali je ona trajala samo godinu dana. Naravno, tada su klubovima obećane mnoge stvari od kojih su dan danas samo neke ispunjene. One najvažnije, finansijske, nikako nisu, jer današnja Euroleague donosi mizerne nagrade za klubove učesnike. Ali, velikim klubovima koji nemaju problem finansiranja nije teško da pređu preko toga i malog novca od TV prava.

Sve je to za dobrobit košarke...

Sve je to za dobrobit košarke…

4. Nakon formiranja nove Evrolige pod protektoratom ULEB-a, dolazi do obećanih promena u pravilima. Pre svega ovde mislim na približavanje evropske košarke NBA-u. Recimo, napad više ne traje 30, već 24 sekunde, pravilo sudijskog podbacivanja umesto strelice. Ovo naravno sa sobom povlači nova potezanja čija će pravila da prevladaju, na kraju dolazi do konsenzusa barem oko osnovnih pravila o trajanju napada itd. Sve ovo traje i do danas kada sudije koje tako reći sede na dve stolice, moraju drugačije da rade posao kada sude Evroligu, a drugačije na FIBA Evropskom prvenstvu.

5. Vrh ULEB-a koncentrisan je u Španiji. Prvi čovek ULEB-a je istovremeno i prvi čovek španske ACB (Endesa) lige – Eduardo Portela.

6. Euroleague vremenom postaje privatna kompanija i već godinama nije pod kontrolom ULEB-a. ULEB više niti organizuje Euroleague niti se pita mnogo prilikom donošenja odluka. Prvi čovek Euroleague Žordi Bertomeu (neki kažu evropski Štern) je glavna figura i on ima prevlast čak i nad najvećim evropskim klubovima. Vrh Euroleague čini Euroleague Executive Committee (Bertomeu i ostali šefovi), zatim ispod njih sledi Euroleague General Assembly koji se sastoji od prvog čoveka ULEB-a, vodećih ljudi najjačih liga i velikih klubova i sve što oni imaju jeste pravo glasa na odluke koje donosi Euroleague. Tako da, Bertomeu zaista može da u budućnosti potpuno zatvori pristup klubovima sa manjim budžetom jer mu se može.

Bertomeu i Portela

Bertomeu i Portela

7. ABA liga 99% neće biti ugašena i nastaviće se, a sve će se znati krajem leta. Osnovni razlog zbog kojeg se neće raspasti jeste taj što je klubovi podržavaju. ABA liga je član ULEB-a, FIBA ako neće ne mora da je prizna, to će stvoriti probleme ali ti problemi nisu nerešivi.

8. Ex-yu košarkaški savezi pokušavaju da balansiraju između podrške FIBA i ABA ligi. Ako uzmemo da je ABA liga nešto poput Euroleague u malom, dakle privatna liga koja već godinama nije pitala saveze ni za šta, jasno je šta savezi traže i oko toga će se pregovarati. Savezi će tražiti svoje ljude unutra prilikom donošenja važnih odluka i takođe kontrolu nad protokom finansija unutar lige. Takođe, savezi ne mogu protiv volje klubova koji su ZA ligu, tako da oni sigurno ne mogu da ih spreče. Srpski savez npr. nema kontrolu ni nad domaćom ligom, a ne regionalnom.

9. Nakon što je ULEB “ukrao” Evroligu od FIBE, već se dešavala situacija sa sudijama koja se u poslednje vreme spominje u kontekstu ABA lige. FIBA je 2002. godine otvoreno pretila da će zabraniti sudijama da sude ULEB takmičenja i na kraju su se dogovorili. Spominjana je i priča o zabrani reprezentacijama i toga je već bilo, to su male pretnje da bi se dobio upper hand prilikom pregovora.

10. Minimalne su šanse da zaživi večito pominjana ideja FIBA da ponovo organizuje takmičenje koje bi bilo pandam Evroligi.  Jedna stvar mora biti jasna. Nema šanse da bilo koji od najjačih evropskih klubova napusti Evroligu. FIBA svoje male šanse može da traži sa turskim klubovima jer je predsednik FIBA Europe g-din Turgaj Demirel, istovremeno predsednik turskog saveza i čovek koji je podigao košarku u Turskoj na današnji nivo. Međutim, iako sve to zvuči obećavajuće za FIBA, činjenica je da je glavni sponzor Evrolige  turska kompanija (Turkish Airlines) koja definitivno ne bi bacala milione i mirno gledala domaće klubove kako prelaze u novo takmičenje. Panatinaikos je godinama pokazivao izrazito nezadovoljstvo niskom količinom novca od TV prava koju Evroliga isplaćuje ali šanse su minimalne da će oni biti crne ovce koje će otići. CSKA, Makabi…teško. Zapadno-evropske ekipe ne treba ni uzimati u obzir.

autor: Zlatko.

Foto-galerija: Eurobasket u Jugoslaviji 1975. godine

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

Najsjajniji reprezentativni turniri – 1. Moskva 1980

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

Žućko

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

Najsjajniji reprezentativni turniri – 2. Manila 1978

Najpopularniji sportovi na Filipinima su košarka i boks. Nakon čuvenog “Thrilla in Manila” bokserskog spektakla ’75, došao je red i na košarku u vidu domaćinstva Svetskog šampionata 1978. godine. Trostruki uzastopni evropski šampion i svetski prvak iz 1970. godine – selekcija Jugoslavije i aktuelni svetski šampion SSSR, ponovo su veliki favoriti za prva dva mesta. Ipak, od “plavih”, posebno domaća javnost očekuje sigurno zlato s obzirom na dominaciju ove generacije nad SSSR-om koja je krunisana definitivnim prebacivanjem kompleksa na drugu stranu 1977. godine u Liježu.

U odnosu na sastav iz Liježa, trener Aca Nikolić napravio je četiri promene. U tim se na centarskim pozicijama vraćaju mladi centar Cibone Andro Knego i još jedan mlad, ali po stažu već iskusni as OKK Beograda Rajko Žižić, koji zajedno sa kapitenom Ćosićem, Radovanovićem i Jerkovim čine jednu od najjačih centarskih linija u istoriji jugo košarke. Timu je priključen i mladi bek Peter Vilfan, tada viđen kao budući superstar jugoslovenske košarke. Četvrta i poslednja promena u odnosu na prethodnu godinu je Branko Skorče, nezadrživi strelac iz Zadra.

Prvi strelac i najbolji igrač sveta - Dalipagić.

Prvi strelac i najbolji igrač sveta – Dalipagić.

U preliminarnoj fazi pobede od 30-40 razlike. Smeškali su se igrači tokom predavanja Ace Nikolića o reprezentaciji Senegala koja je strašno “napredovala”. Naravno, takva selekcija nije mogla ni da priđe tadašnjoj Jugoslaviji, ispraćeni su sa 35 razlike. Zanimljiva je komparacija vezano za iskustvo Hrvatske sa Senegalom sa prvenstva sveta prošle godine u Španiji. Negde početkom šampionata, jugoslovenskom štampom pronela se vest o sukobu između igrača i Profe Ace Nikolića. Igrači su tražili da usled velikih vrućina na Filipinima treniraju jednom umesto dva puta dnevno. Sa druge strane, selektor je bio ljut jer su se igrači previše opuštali u slobodno vreme (posećivali kockarnice itd.). Ovaj sukob mišljenja je prevaziđen, dogovoreno je da se trenira jednom dnevno jer igrači nisu mogli da izdrže večernji trening.

U finalnoj rundi koja se sastoji od sedam mečeva nakon kojih prve dve ekipe na tabeli igraju finale, najpre su pobeđeni domaćini, a prvi ozbiljan protivnik (barem na papiru) bila je selekcija Italije. Večita mušterija ove generacije, nije se ni ovaj put izvukla sa manjom razlikom. Pobeđeni su rezultatom 108:76. Naravno, prvi strelci su ponovo Dalipagić i Kićanović, duo na vrhuncu. Nema ni potrebe, ali pomenuću da su Radovanović, Ćosić i Jerkov ponovo sjajno zaustavili Menegina i društvo pod košem. Prva teža utakmica bila je ona sa odabranom selekcijom SAD-a sačinjenom od igrača iz evangelističke organizacije “Athletes In Action”, koju su uglavnom činili bivši koledž igrači. Možda i pomalo potcenjeni, Amerikanci pružaju jak otpor ali sjajni Dalipagić vodi do trijumfa 100:93. Sjajan doprinos u finišu meča dali su Krstulović i Vilfan.

Usledio je meč sa do tada, takođe neporaženom ekipom Sovjeskog Saveza. Gorostas Tkačeno još više je napredovao po pitanju brzine i tehnike, snage mu nikad nije falilo, a sada je definitivno bio prva opcija pukovnika Gomeljskog. Nakon problema sa Tkačenkom, Jugoslavija sužava odbranu i Sovjeti su prinuđeni na šut iz daljine gde se nisu najbolje snašli. Sergej Belov potpuno je podbacio na ovoj utakmici. Sa druge strane, već “dosadni” tandem Partizana na vrhu liste strelaca, obojica preko trideset – Praja 37 (šut iz igre 74%), a Kića 34 poena (75% šut). Ćosić je kao i obično radio mnogo stvari na terenu, delio je minutažu sa ostalim centrima, a sjajan je bio i Radovanović koji je i pored borbe sa Tkačenkom (135kg, 220cm) stigao da u napadu ubaci 18 poena. Lagana pobeda protiv velikog rivala i siguran put ka borbi za zlato – 105:92. Interesantan sastav Brazila, sa nadolazećom zvezdom Oskarom Šmitom (31 poen), druga je selekcija koja je namučila “plave”. Sjajna igra Ćosića i Vilfana u finišu za tesnih 91:87 i pomoć Sovjetima kojima ova naša pobeda otvara put ka finalu i revanšu kome su se nadali uz onu čuvenu “ne mogu nas dva puta dobiti na istom turniru”.

Pozvali su Sovjeti u goste i čuvenog šahistu Karpova (u isto vreme u Manili održavao se šampionat u šahu) i očekivali su pobedu. Konačno je za finale skoro potpuno spreman bio i Mirza Delibašić koji je čitav šampionat vukao povredu leđa. U početnoj petrorci uz njega bili su Dalipagić, Kićanović, Ćosić i Jerkov. U prvom poluvremenu Jugoslavija je imala i preko deset poena prednosti, ali su se Sovjeti stalno vraćali. Jerkov i Ćosić vodili su veliku borbu sa Tkačenkom.

Ćosić blokira Tkačenka

Ćosić u borbi sa Tkačenkom

Najčešće ga je Jerkov čuvao, a Krešo bi ga čekao za “rampu”. Dobro su se držali, ali je u napadu bilo dosta grešaka, čak i od Ćosića koji je najiskusniji. Nakon što je u prethodnih nekoliko težih mečeva Vilfan odigrao sjajno u finišu, i ovaj put je dobio šansu, ali je pri vođstvu od 69:65 neuspešno odradio ulaz “na drugi obruč”, pokušaj koji je tada još uvek smatran za čist egzibicionizam. Kićanović je pogodio za 73:71 u poslednjem minutu, zatim je Miškin 13 sekundi pre kraja izjednačio. U poslednjem napadu Mirza Delibašić držao je loptu i odlučio da sam pokuša da završi meč, podigao se na skok šut istovremeno provocirajući kontakt od strane Sergeja Belova koji se iskusno izmakao, a Mirza neprecizno šutirao. Ušlo se u produžetak gde se već na podbacivanju desio bitan momenat. Tkačenko je previše ispružio ruku i u skoku odgurnuo Radovanovića koji je iskusno pao i sudiji je jedino preostalo da svira faul koji je ujedno značio i kraj utakmice za prvog centra SSSR-a. Veliki protesti selektora Gomeljskog nisu uzdrmali arbitre niti naše igrače koji su se odlepili na pet razlike i tada je već bilo jasno ko odnosi pobedu i ko je novi svetski šampion! Sergej Belov (sjajno čuvan od strane Moke slavnića) je uspeo da ublaži poraz Sovjeta. Konačan rezultat 82:81 za Jugoslaviju! Vrhunac jugoslovenske košarke se nastavlja, a sve bliže je jedino takmičenje koje još uvek nije osvojeno – Olimpijske igre i to u Moskvi 1980. godine. Dalipagić (21 poen u finalu) osvaja trofej MVP šampionata. U Najboljoj petorci su još Kićanović, Ćosić, Oskar Šmit i Tkačenko.

“Ovo što su pokazala vaša dva asa, Daipagić i Kićanović, nisam video ni među američkim profesionalcima. Taj Dalipagić je sigurno najbolji igrač na svetu, ne samo među amaterima. Na svakoj utakmici izgara kao da je junior kome mesto u ekipi nije obezbeđeno. I pre finala sam tvrdio da su Jugosloveni u prednosti baš zbog njih dvojice.” – Aleksandar Gomeljski, selektor SSSR-a.20141212_235914

“Srdačne čestitke povodom osvajanja svetskog prvenstva u košarci upućujem svim igračima, saveznom kapitenu Nikoliću i tehničkom rukovodstvu našeg tima. I ovaj uspjeh, kao i tolike druge vaše ranije pobjede, izborili ste velikim zalaganjem i požrtvovanjem braneći boje Socijalističke Jugoslavije. Vaš stalan i disciplinirani rad, upornost i borbenost služe kao primjer svim jugoslovenskim sportistima” – Josip Broz Tito.

Sa predsednikom Titom po povratku u Beograd.

Sa predsednikom Titom po povratku u Beograd.

Hvala knjizi “Ispod koša” Dražena Dalipagića.

autor: Zlatko

Pino Giergia i prva titula Zadra – 1965.

Pino je odigrao velik broj kvalitetnih sezona, ali niti jedna se ne može porediti sa sezonom ‘65, kada Giergia, u apsolutnom pobjedničkom modu, donosi prvu prvenstvenu titulu u Zadar. Hiroviti Giuseppe je jedan od najboljih primjera kako je odsluženje vojne obaveze bilo u stanju promijeniti čovjeka nabolje. Pino je još 1963. proglašen za sportaša Hrvatske, ali je pred kraj iste godine morao u JNA. Vratio se ‘65, bolji no ikad. On je gotovo sam Zadru donio prvenstvo te sezone.

pino

Ćosić je tek pravio prve nesigurne korake basket-bebe, dok je nezgodni šuter Troskot propustio posljednjih par kola prvenstva jer je i on morao u vojsku. Gierginom najvećom pomoći te sezone bili su: Lucijan Valčić, Goran Brajković, Bruno i Mile Marcelić… I to je to! Zaista impresivno, ako znamo da su pri vrhuncima svojih karijera bili i dominantni Korać i Daneu. Giergia – taj YU-Cousy koji vas nije ostavljao ravnodušnim, bilo da ste obožavali njegovu srčanost ili vas je nervirala njegova tvrdoglavost i gorčina – je jednostavno posložio sve pobjedničke kockice i igrao najracionalniju košarku dotad. Zabijao je preko 25 u prosjeku, ali i proigravao kao nikad. Ostatak momčadi dodao je 60 koševa. Ako pretpostavimo da je Pino imao prste u samo čevrtini koševa svojih suigrača (a to je stvarno minimum), to mu daje prosjek od nekih 7-8 asista. Giergia će odigrati još 11 sezona, a sa Ćosićem će osvojiti još 4 naslova prvaka države. Vremenom će poziciju glavnog igrača preuzeti Krešo, ali Pino će svo to vrijeme igrati vrlo blizu svojih najboljih dana. Godine 1974., punih 9 nakon svog igračkog vrhunca, Pino će osvojiti i trofej “Sportskih novosti” za najboljeg igrača prvenstva. Nije loše za 37-godišnjaka.

povijest_010

autor: Souly

Najsjajniji reprezentativni turniri – 3. Zagreb 1989

Krešo Ćosić 1986. uvodi u seniorsku reprezentaciju, kao velike talente, najpre Divca, a zatim godinu dana kasnije i Paspalja, Kukoča i Rađu. Na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine, ova generacija predvođena Draženom Petrovićem stiže do svog prvog finala. Sovjeti sa Marčuljonisom, Sabonisom i odlazećim dugogodišnjim selektorom pukovnikom Gomeljskim, ipak su bili prejaki. Pobeđeni su ubedljivo u grupi, ali je u finalu ipak nedostajalo malo više iskustva, debitant na mestu selektora Dušan Ivković  je bio zadovoljan učinjenim uz poruku da jedva čeka sledeći košarkaški klasik između dva rivala sledećeg leta u Zagrebu.

logo zagreb 89

Došao je red da jugoslovenska publika ponovo, nakon Ljubljane 1970. i Beograda 1975. vidi na delu magiju svojih košarkaša. Ekipa koju je za ovaj šampionat selektirao Ivković izgledala je moćnije nego ikad. Moglo se tu naći još dosta imena, neki su možda i nepravedno izostavljeni…uostalom, kad bi se mogla se sastaviti B reprezentacija te godine, ta ekipa bi stigla možda i do polufinala, ali o tome nekom drugom prilikom. Dražen Petrović, kapiten reprezentacije, predvodi ekipu i vraća se pred zagrebačku publiku nakon svoje prve inostrane sezone, gde je sa Realom osvojio Kup pobednika kupova, postigavši neverovatnih 62 poena u finalu. Drugi evropski trofej, Kup Koraća, te godine sa Partizanom osvajaju Vlade Divac, Žarko Paspalj i mlađani supertalenat Predrag Danilović – veliki radnik na terenu zekakoji tek treba da se razvije u velikog poentera. Divac i Paspalj nekoliko nedelja pred početak prvenstva potpisuju ugovore sa menadžerskom agencijom koja posluje sa NBA ligom, što je značilo skoro siguran odlazak prvih jugoslovenskih igrača u NBA. Pogodite u čijim rukama je te godine najveći i navažniji od tri evropska klupska trofeja, Kup Šampiona (danas Evroliga)? Toni Kukoč i Dino Rađa osvajaju sa Jugoplastikom prvu tiulu prvaka Evrope u istoriji kluba kao i domaću ligu (u finalu savladan Partizan), koja je u to vreme bila takmičenje u rangu gore pomenutog Kupa Šampiona. Rađa je MVP final-foura Evrolige. Mesto startnog plejmejkera reprezentacije zauzima Jurij Zdovc, jedan od najboljih odbrambenih igrača u Evropi, član ljubljanske Olimpije. Svoje mesto među 12 izabranih zaslužio je i plejmejker Crvene Zvezde, sjajni Zoran Radović, takođe veliki radnik, specijalista za odbranu i čuvanje najboljih bekova. Centarsku liniju dopunjavao je “drniški orao” Stojko Vranković. Pouzdano krilo šampionske generacije Cibone, Zoran Čutura, najiskusniji je uz Dražena, po reprezentativnom stažu. Tandem iz Bosne – Zdravko Radulović i Mario Primorac zaslužio je poziv odlično odigranom ligom gde su regularni deo završili sa skorom 15-7 iza Jugoplastike i Partizana. Na spisku su još bili i Arijan Komazec, tada već uveliko nazivan novim Draženom, kao i Zoran Jovanović, centar Crvene Zvezde. Njih dvojica nisu nastupili na mečevima šampionata.

zagreb 1989

Jugoslavija je Eurobasket otvorila utakmicom sa aktuelnim evropskim šampionom, selekcijom Grčke predvođene Galisom i Janakisom. Grci su poveli 12:4. Nakon toga, blago rečeno, oduševljenje – pobeda rezultatom 103:68! Egzibicija na terenu. Dražen je predvodio ekipu sa 35 poena. U drugom kolu i utakmici protiv Bugarske, Petrović je u prvom poluvremenu šutirao iz igre neverovatnih 13/13! Još jedna  laka pobeda. Poslednji meč u grupnoj fazi, Jugoslavija otvara možda i previše opušteno, te Francuska na poluvreme odlazi sa prednošću 48:41. Na kraju +17 za “plave”. Draženu se opet nije išlo ispod 30, pratio ga je Paspalj kao drugi strelac. U drugoj grupi Sovjeti takođe po planu lagano osvajaju prvo mesto, a rival Jugoslavije u polufinalu biće Italija.

Savršeno uigrana, a opet egzibiciona predstava jugoslovenskih košarkaša bliži se svom vrhuncu. Italijani su utakmicu izgubili i pre izlaska na teren, znali su da nemaju šanse. Razultat – 97:80 za domaćina. Pet dvocifenih u ekipi Dušana Ivkovića – Petrović, Paspalj, Kukoč, Divac i Rađa. Kakva petorka!

Drugo polufinale između Sovjetskog Saveza i Grčke igralo se neposredno nakon prvog. Šok! Da li je za veliko iznenađenje i pobedu Grčke 81:80 bio zaslužan fenomenalni Nikos Galis (45 poena) ili je porazu Sabonisa Marčuljonisa i ekipe doprinela nesigurnost na psihološkom planu, nakon uvida u igru i snagu Jugoslavije? Bez šale, Galis je velika legenda i ono što je u karijeri uspeo da učini sa ostatkom Grčke selekcije koji nije pripadao evropskom vrhu, ravno je najvećem podvigu.

Šta očekivati od finala između dva tima čiji je meč u grupnoj fazi završen razlikom od 35 poena? Možda je nemoguće dva puta na jednom takmičenju pobediti aktuelnog prvaka Evrope?

Kapiten podiže trofej.

Kapiten podiže trofej.

Ne samo da je moguće pobediti ga, već je Jugoslavija po drugi put ponizila Grčku. Ako hoćete da gledate potpunu dominaciju i da vidite šta znači razlika u kvalitetu, nemojte gledati mečeve američkog Dream Team-a. Bolje pogledajte finale Eurobasketa 1989. Vrhunac saradnje Divca i Rađe, Dražen u najboljem izdanju, Paspalj po običaju. Šta reći za sastav u kome je Toni Kukoč rezerva? Prvi deo šampionata Toni je odigrao ispod svojih mogućnosti. To ga nije sprečilo da i on bude sjajan, posebno u polufinalu i da da svoj doprinos. Tako se došlo do situacije da selektor Ivković u finalu EŠ dobar deo drugog poluvremena ima prostora da daje šansu onima koji nisu imali značajniju minutažu. U strelce su se upisali svi osim Radovića i Čuture. Krajnji rezultat 98:77 je više nego dobar za Grke, s obzirom na to da je razlika tokom meča išla i mnogo više. Dražen kapitenski 28 poena (MVP šampionata), Rađa 25, Divac 16. Nakon 12 godina i Liježa 1977, trofej prvaka Evrope je ponovo u  rukama Jugoslavije i to sa kakvom dominacijom. Preko 100 poena po meču i sa prosečnom razlikom preko 20 poena!

Na neki način je Grčka pokvarila doživljaj, uskrativši Jugoslaviji šansu da se revanšira Sovjetima za prethodni poraz u finalu OI u Seulu. “Plavi” će se odužiti Sovjetima 1990 na SP, ali to će biti sastav bez litvanskih igrača koji su činili okosnicu tadašnje generacije SSSR-a.

zg1989

Ovaj put bez citata igrača, samo izjava Bore Stankovića u studiju neposredno nakon finalne utakmice:

“Za mene je ova generacija fantastična, možda i najbolja ikad. Uostalom, u sportu su za mene uvek nove generacije bolje od onih prethodnih. Međutim, bilo bi mi jako žao da se ova ekipa i ova generacija rasturi pre nego što postigne najveće rezultate. To je ekipa koja može da osvoji zlatne medalje i na Olimpijskim igrama i na Svetskom prvenstvu. Samo ako nastavi da igra dalje zajedno i da se sa ovakvim entuzijazmom i poletom priprema za velika takmičenja.”

Nakon Eurobasketa 1989 (koji je održan 20-25 juna):

– 27.06.1989. na NBA draftu Vlade Divac i Rađa su jedini neamerički igrači izabrani u prve dve runde (Divac 26. pik, Rađa 40).

– 27.07.1989. Žarko Paspalj potpisuje dvogodišnji ugovor sa San Antonio Sparsima.

– 02.08.1989. Dino Rađa potpisuje jednogodišnji ugovor sa Boston Seltiksima koji su ga i draftovali. Ugovor je kasnije poništen zbog nelegitimnosti koju je Jugoplastika dokazala na sudu.

– 07.08.1989. Vlade Divac potpisuje trogodišnji ugovor sa LA Lejkersima.

– 17.08.1989. Dražen Petrović potpisuje višegodišnji ugovor sa Portlandom uprkos pravnim problemima sa Realom koji nije želeo da mu dozvoli da nakon samo godinu dana napusti klub.

autor: Zlatko.