Najsjajniji reprezentativni turniri – 3. Zagreb 1989

Krešo Ćosić 1986. uvodi u seniorsku reprezentaciju, kao velike talente, najpre Divca, a zatim godinu dana kasnije i Paspalja, Kukoča i Rađu. Na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine, ova generacija predvođena Draženom Petrovićem stiže do svog prvog finala. Sovjeti sa Marčuljonisom, Sabonisom i odlazećim dugogodišnjim selektorom pukovnikom Gomeljskim, ipak su bili prejaki. Pobeđeni su ubedljivo u grupi, ali je u finalu ipak nedostajalo malo više iskustva, debitant na mestu selektora Dušan Ivković  je bio zadovoljan učinjenim uz poruku da jedva čeka sledeći košarkaški klasik između dva rivala sledećeg leta u Zagrebu.

Došao je red da jugoslovenska publika ponovo, nakon Ljubljane 1970. i Beograda 1975. vidi na delu magiju svojih košarkaša. Ekipa koju je za ovaj šampionat selektirao Ivković izgledala je moćnije nego ikad. Moglo se tu naći još dosta imena, neki su možda i nepravedno izostavljeni…uostalom, kad bi se mogla se sastaviti B reprezentacija te godine, ta ekipa bi stigla možda i do polufinala, ali o tome nekom drugom prilikom. Dražen Petrović, kapiten reprezentacije, predvodi ekipu i vraća se pred zagrebačku publiku nakon svoje prve inostrane sezone, gde je sa Realom osvojio Kup pobednika kupova, postigavši neverovatnih 62 poena u finalu. Drugi evropski trofej, Kup Koraća, te godine sa Partizanom osvajaju Vlade Divac, Žarko Paspalj i mlađani supertalenat Predrag Danilović – veliki radnik na terenu koji tek treba da se razvije u velikog poentera. Divac i Paspalj nekoliko nedelja pred početak prvenstva potpisuju ugovore sa menadžerskom agencijom koja posluje sa NBA ligom, što je značilo skoro siguran odlazak prvih jugoslovenskih igrača u NBA. Pogodite u čijim rukama je te godine najveći i navažniji od tri evropska klupska trofeja, Kup Šampiona (danas Evroliga)? Toni Kukoč i Dino Rađa osvajaju sa Jugoplastikom prvu tiulu prvaka Evrope u istoriji kluba kao i domaću ligu (u finalu savladan Partizan), koja je u to vreme bila takmičenje u rangu gore pomenutog Kupa Šampiona. Rađa je MVP final-foura Evrolige. Mesto startnog plejmejkera reprezentacije zauzima Jurij Zdovc, jedan od najboljih odbrambenih igrača u Evropi, član ljubljanske Olimpije. Svoje mesto među 12 izabranih zaslužio je i plejmejker Crvene Zvezde, sjajni Zoran Radović, takođe veliki radnik, specijalista za odbranu i čuvanje najboljih bekova. Centarsku liniju dopunjavao je “drniški orao” Stojko Vranković. Pouzdano krilo šampionske generacije Cibone, Zoran Čutura, najiskusniji je uz Dražena, po reprezentativnom stažu. Tandem iz Bosne – Zdravko Radulović i Mario Primorac zaslužio je poziv odlično odigranom ligom gde su regularni deo završili sa skorom 15-7 iza Jugoplastike i Partizana. Na spisku su još bili i Arijan Komazec, tada već uveliko nazivan novim Draženom, kao i Zoran Jovanović, centar Crvene Zvezde. Njih dvojica nisu nastupili na mečevima šampionata.

Jugoslavija je Eurobasket otvorila utakmicom sa aktuelnim evropskim šampionom, selekcijom Grčke predvođene Galisom i Janakisom. Grci su poveli 12:4. Nakon toga, blago rečeno, oduševljenje – pobeda rezultatom 103:68! Egzibicija na terenu. Dražen je predvodio ekipu sa 35 poena. U drugom kolu i utakmici protiv Bugarske, Petrović je u prvom poluvremenu šutirao iz igre neverovatnih 13/13! Još jedna  laka pobeda. Poslednji meč u grupnoj fazi, Jugoslavija otvara možda i previše opušteno, te Francuska na poluvreme odlazi sa prednošću 48:41. Na kraju +17 za “plave”. Draženu se opet nije išlo ispod 30, pratio ga je Paspalj kao drugi strelac. U drugoj grupi Sovjeti takođe po planu lagano osvajaju prvo mesto, a rival Jugoslavije u polufinalu biće Italija.

Savršeno uigrana, a opet egzibiciona predstava jugoslovenskih košarkaša bliži se svom vrhuncu. Italijani su utakmicu izgubili i pre izlaska na teren, znali su da nemaju šanse. Razultat – 97:80 za domaćina. Pet dvocifenih u ekipi Dušana Ivkovića – Petrović, Paspalj, Kukoč, Divac i Rađa. Kakva petorka!

Drugo polufinale između Sovjetskog Saveza i Grčke igralo se neposredno nakon prvog. Šok! Da li je za veliko iznenađenje i pobedu Grčke 81:80 bio zaslužan fenomenalni Nikos Galis (45 poena) ili je porazu Sabonisa Marčuljonisa i ekipe doprinela nesigurnost na psihološkom planu, nakon uvida u igru i snagu Jugoslavije? Bez šale, Galis je velika legenda i ono što je u karijeri uspeo da učini sa ostatkom Grčke selekcije koji nije pripadao evropskom vrhu, ravno je najvećem podvigu.

Šta očekivati od finala između dva tima čiji je meč u grupnoj fazi završen razlikom od 35 poena? Možda je nemoguće dva puta na jednom takmičenju pobediti aktuelnog prvaka Evrope?

Kapiten podiže trofej.

Ne samo da je moguće pobediti ga, već je Jugoslavija po drugi put ponizila Grčku. Ako hoćete da gledate potpunu dominaciju i da vidite šta znači razlika u kvalitetu, nemojte gledati mečeve američkog Dream Team-a. Bolje pogledajte finale Eurobasketa 1989. Vrhunac saradnje Divca i Rađe, Dražen u najboljem izdanju, Paspalj po običaju. Šta reći za sastav u kome je Toni Kukoč rezerva? Prvi deo šampionata Toni je odigrao ispod svojih mogućnosti. To ga nije sprečilo da i on bude sjajan, posebno u polufinalu i da da svoj doprinos. Tako se došlo do situacije da selektor Ivković u finalu EŠ dobar deo drugog poluvremena ima prostora da daje šansu onima koji nisu imali značajniju minutažu. U strelce su se upisali svi osim Radovića i Čuture. Krajnji rezultat 98:77 je više nego dobar za Grke, s obzirom na to da je razlika tokom meča išla i mnogo više. Dražen kapitenski 28 poena (MVP šampionata), Rađa 25, Divac 16. Nakon 12 godina i Liježa 1977, trofej prvaka Evrope je ponovo u  rukama Jugoslavije i to sa kakvom dominacijom. Preko 100 poena po meču i sa prosečnom razlikom preko 20 poena!

Na neki način je Grčka pokvarila doživljaj, uskrativši Jugoslaviji šansu da se revanšira Sovjetima za prethodni poraz u finalu OI u Seulu. “Plavi” će se odužiti Sovjetima 1990 na SP, ali to će biti sastav bez litvanskih igrača koji su činili okosnicu tadašnje generacije SSSR-a.

Ovaj put bez citata igrača, samo izjava Bore Stankovića u studiju neposredno nakon finalne utakmice:

“Za mene je ova generacija fantastična, možda i najbolja ikad. Uostalom, u sportu su za mene uvek nove generacije bolje od onih prethodnih. Međutim, bilo bi mi jako žao da se ova ekipa i ova generacija rasturi pre nego što postigne najveće rezultate. To je ekipa koja može da osvoji zlatne medalje i na Olimpijskim igrama i na Svetskom prvenstvu. Samo ako nastavi da igra dalje zajedno i da se sa ovakvim entuzijazmom i poletom priprema za velika takmičenja.”

Nakon Eurobasketa 1989 (koji je održan 20-25 juna):

– 27.06.1989. na NBA draftu Vlade Divac i Rađa su jedini neamerički igrači izabrani u prve dve runde (Divac 26. pik, Rađa 40).

– 27.07.1989. Žarko Paspalj potpisuje dvogodišnji ugovor sa San Antonio Sparsima.

– 02.08.1989. Dino Rađa potpisuje jednogodišnji ugovor sa Boston Seltiksima koji su ga i draftovali. Ugovor je kasnije poništen zbog nelegitimnosti koju je Jugoplastika dokazala na sudu.

– 07.08.1989. Vlade Divac potpisuje trogodišnji ugovor sa LA Lejkersima.

– 17.08.1989. Dražen Petrović potpisuje višegodišnji ugovor sa Portlandom uprkos pravnim problemima sa Realom koji nije želeo da mu dozvoli da nakon samo godinu dana napusti klub.

autor: Zlatko.

Cibona – 30 godina od osvajanja prvog Kupa šampiona

Dana 4. maja 1984. godine, u 15 sati i 43 minuta (nije šala, ovo je tačna informacija 🙂 ), Dražen Petrović je u Zagrebu potpisao ugovor sa Cibonom. Miho Nakić je te godine doneo titulu Ciboni u majstorici sa Zvezdom, košem u poslednjim sekundama i pohod na evropski tron mogao je da počne. Na čelu Cibone Mirko Novosel, na klupi Željko Pavličević. Na terenu strašan tim. Ne samo da su to uspeli već prve godine sa Draženom, nego su isto ponovili i sledeće. Ove godine navršava se 30 godina od prve titule u Kupu šampiona zagrepčana i tim povodom sumiramo dva velika finala, ’85 protiv Reala u Atini i ’86 protiv Žalgirisa u Budimpešti. Posebno ističem i učinak igrača oko Dražena, jer Cibona nije bila one-man tim.

Atina 1985.  Cibona – Real: 87:78

Osam blokada – lagano!

Cibona je te sezone pre finala već dobila Real u dva navrata, oba puta dosta tesno, pa je dodatna otežavajuća okolnost bila neophodnost da se tako snažan tim pobedi tri puta u jednoj godini. Jer, Real je bio apsolutno dominantan, oni ukupno te sezone, pored dva poraza od Cibosa, pred finale imaju samo još dva poraza u čitavoj sezoni. Kako u to vreme nije bilo ni približno rotacija kao danas, Cibona je praktično čitavu utakmicu odigrala sa 5 igrača. A. Petrović, D. Petrović, Čutura, Nakić i Knego. Meč je sjajno otvorio Aleksandar Petrović sa dve trojke, Dražen je dobro čuvan u prvih desetak minuta. Aci petroviću u napadu se priključuje Andro “skini džemper” Knego koji kapitenski završava nekoliko situacija pod košem. Real je bio strašno snažan pod obručem, sa amerikancem Robinsonom i Fernandom Martinom. Pored njih, bio je tu i drugi amerikanac Brian Jackson kao i te sezone sjajni Iturriaga. Martin je brzo ušao u problem sa faulovima, morao na klupu i sakupio je samo 19 minuta na parketu pre nego što je zaradio petu ličnu grešku. U prvom poluvremenu za Cibonu blistao je sigurni Čutura koji je na ovoj utakmici šutirao 7/7, pogađao je u nekoliko najvažnijih napada kada se lomila utakmica. Dražen je naravno bio ubedljivo najefikasniji, utakmicu je završio sa 36 poena. Šta mislite koliko od toga trojki? Nula. Lagano se iz snimka utakmice može napraviti kompilacija od preko deset surovih egzekucija gde Dražen probija prvu liniju odbrane, zastaje na poludistanci ili oko rekteta, zatim fintom šuta izbacuje 1-3 igrača Reala i završava sigurnim košem od tablu! Bilo je i promašaja, posebno u prvom delu gde su ga kako-tako solidno čuvali. Ali je zato sa linije penala bio neumoljiv – 14/14. I za kraj, ali nikako manje važan jeste doprinos Mihovila Nakića, igrača koji će se ispostaviti za “ključ” i sledeće godine u finalu. Zalepio je OSAM blokada igračima Reala i na to dodao 11 skokova i 3 ukradene lopte! Lako je odna objasniti kako je moćni Real možda i prvi put te sezone ostao na ispod 80 poena. Razigrao se u finišu ponovo i “Aca Trica”. Ogromno slavlje na kraju, Dražen je kao “šlag na tortu” isključen zbog pet penala u poslednjem minutu kada dobija ovacije publike. On je prvi evropski igrač, a Cibona je najjača u Evropi!

Potvrda ko je prvi igrač Evrope.

Budimpešta 1986. Cibona – Žalgiris 94:82

Ključni trenutak

Protivnik je Žalgiris sa superzvezdom Sabonisom. Pored njega Homičius, Jovajša, Kurtinaitis. Cibona je za razliku od prošle sezone ostala bez Ace Petrovića koji je bio u JNA i Knega koji je otišao u Španiju da zaradi nešto novca. Međutim, timu je priključen veliki majstor Danko Cvjetićanin. Nekoliko dana pred veliko finale odjekuje vest da Dražen Petrović ima zdravstvenih problema, tačnije akutni bronhitis. Naravno, igrao je Dražen, a kako i ne bi…takav fajter! Sabonis odlično otvara utakmicu i postiže prvih 7 poena za Žalgiris. Čuvao ga je mladi Arapović, koliko je mogao, brzo je ušao u problem sa faulovima. Sabonisa prati samo iskusni Jovaiša. Kurtinaitis i Homičius odigrali su ispod proseka čitav meč. Dražen je dobro čuvan i svoje prve poene postiže tek nakon desetak minuta. Nije uzimao mnogo šuteva, prirodno, zbog fizičkog stanja u kome se nalazio kao i zbog agresivne odbrane. ali zato su ulogu prvih strelaca preuzeli drugi. Sve je svojom igrom iznenadio Sven Ušić. Odlično je koristio prostor i bio nepogrešiv sa penala čitav meč 14/14. Udarna igla Cibone u napadu na ovom meču  bio je ipak sjajni Danko Cvjetićanin. Čovek koji kada je u zoni, košarku pretvara u umetnost. Njegovi drublinzi i tehnika šuta su pravo uživanje. Samo na ovom meču je 2 ili 3 puta upešno izveo čuveni dribling sa promenom ruke koji je Bodiroga od njega učio, a kasnije ga i popularizovao. Prvi prelomni trenuci dešavaju se pri rezultatu 28:28 kada Dražen u ranom napadu pogađa svoju prvu trojku i primorava trenera Žalgirisa da zatraži time-out. Zatim, u sledećem napadu Sabonis igra protiv Vukićevića, a zatim iz drugog plana dobija strašnu rampu od pogodite koga – Nakića! Sabonis pokazuje prve znake nervoze. U tim momentima Cibona pravi osetniju razliku od desetak poena, a Sabonis do poluvremena još stiže da po licu udari Cvjetićanina. Nakon izlaska Arapovića, Čutura dobija minutažu i naravno sjajno je odrađuje. Cibona dobrim delom tada igra bez klasičnog visokog centra. Direktan čuvar Sabonisa sada je Miho Nakić. On prvo u čistoj kontri udara rampu Jovaiši, a zatim nakon postignutog koša hvata loptu i baca je u stranu i time dodatno iritira već nervoznog litvanskog diva. Žalgiris nije dozvoljavao Ciboni da se odlepi, pre svega poenima Sabonisa koji je nezaustavljiv sa 27 poena. Pri rezultatu 68:61, Nakić blokira Krapikasa koji ga u kontri grubo faulira. Sudija svira nameran faul, a Nakić laktom odguruje Krapikasa koji mu se uneo u lice. Među gomilom igrača koji pritrčavaju, prvi je Sabonis koji na šok svih prisutnih knockdown-om šalje Nakića na pod. “Prgavi…nesportski…košarkaš…Sabonis” izgovorio je tada ako se ne varam legendarni komentator  TV Zagreba Boris Mutić. Isključenje! Od tog momenta je verovatno svima već bilo jasno da je utakmica – iako daleko od kraja jer je ostalo desetak minuta – već rešena. Nakon par sjajnih koševa Cvjetićanina (24 poena) i Čuture, Boris Mutić na skoro puna 4 minuta pre kraja, pri vođstvu Cibone od 10-15 razlike izgovara – sada je gotovo! Komentator nije jedini koji iznenađujuće rano slavi, čine to i sami igrači na terenu, Dražen veselo poskakujući slavi svoj koš (22 poena). Jugoslavija je sledeće godine za minut izgubila vođstvo od +9. Ali tada je na terenu bio Sabonis. Sada nije, i Žalgiris je ostao u potpunom raspadu. Revijalno do kraja i veliko slavlje. Cibona je odbranila titulu prvaka Evrope!

Heja, heja Cibosi!

autor – Zlatko

Najveći YU košarkaš – Part 1: Dražen Petrović vs. Dragan Kićanović

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

ČITAJTE NA NOVOM SAJTU www.exyukosarka.rs

Dražen vs Oskar Šmit

Jedna od najboljih utakmica u istoriji evropske košarke odigrana je 14.03.1989 u Atini. U pitanju je finalna utakmica Kupa pobednika kupova između Real Madrida i italijanskog Snajdera iz Kazerte. Finale je završeno pobedom Reala nakon produžetka 117:113 (102:102). Ova neverovatno efikasna utakmica (60:57 za Real na poluvremenu), tokom svog dramatičnog toka donela je ljubiteljima košarke nezaboravan duel dvojice tada najboljih poentera u Evropi (uz Nikosa Galisa) – Dražena Petrovića i Oskara Šmita, koji su ukupno postigli 106 poena (Petrović 62, Šmit 44).

Dražen Petrović i Oskar Šmit

Real je u prvom poluvremenu pogađao SVE, Dražen blista, a Kazerta je nekako držala priključak takođe sjajnim šutem za 3 poena i ofanzivnim skokovima. Svaki put kada bi se Real odlepio, Kazerta se vraćala (Šmit je postigao trojke na 94:98 i za produžetak na 99:102). Dražen je šutirao trojke 8/16, za dva poena 12/14 i sa penala sjajnih 14/15!!! Sa druge strane, Šmit je slobodna bacanja šutirao 15/16, a trojke 6/11 (za dva slabijih 5/19)

Naslovna strana magazina Gigantes del Basket, posvećena finalu Kupa pobednika kupova 1989.