Krešo Ćosić 1986. uvodi u seniorsku reprezentaciju, kao velike talente, najpre Divca, a zatim godinu dana kasnije i Paspalja, Kukoča i Rađu. Na Olimpijskim igrama u Seulu 1988. godine, ova generacija predvođena Draženom Petrovićem stiže do svog prvog finala. Sovjeti sa Marčuljonisom, Sabonisom i odlazećim dugogodišnjim selektorom pukovnikom Gomeljskim, ipak su bili prejaki. Pobeđeni su ubedljivo u grupi, ali je u finalu ipak nedostajalo malo više iskustva, debitant na mestu selektora Dušan Ivković je bio zadovoljan učinjenim uz poruku da jedva čeka sledeći košarkaški klasik između dva rivala sledećeg leta u Zagrebu.
Došao je red da jugoslovenska publika ponovo, nakon Ljubljane 1970. i Beograda 1975. vidi na delu magiju svojih košarkaša. Ekipa koju je za ovaj šampionat selektirao Ivković izgledala je moćnije nego ikad. Moglo se tu naći još dosta imena, neki su možda i nepravedno izostavljeni…uostalom, kad bi se mogla se sastaviti B reprezentacija te godine, ta ekipa bi stigla možda i do polufinala, ali o tome nekom drugom prilikom. Dražen Petrović, kapiten reprezentacije, predvodi ekipu i vraća se pred zagrebačku publiku nakon svoje prve inostrane sezone, gde je sa Realom osvojio Kup pobednika kupova, postigavši neverovatnih 62 poena u finalu. Drugi evropski trofej, Kup Koraća, te godine sa Partizanom osvajaju Vlade Divac, Žarko Paspalj i mlađani supertalenat Predrag Danilović – veliki radnik na terenu 
koji tek treba da se razvije u velikog poentera. Divac i Paspalj nekoliko nedelja pred početak prvenstva potpisuju ugovore sa menadžerskom agencijom koja posluje sa NBA ligom, što je značilo skoro siguran odlazak prvih jugoslovenskih igrača u NBA. Pogodite u čijim rukama je te godine najveći i navažniji od tri evropska klupska trofeja, Kup Šampiona (danas Evroliga)? Toni Kukoč i Dino Rađa osvajaju sa Jugoplastikom prvu tiulu prvaka Evrope u istoriji kluba kao i domaću ligu (u finalu savladan Partizan), koja je u to vreme bila takmičenje u rangu gore pomenutog Kupa Šampiona. Rađa je MVP final-foura Evrolige. Mesto startnog plejmejkera reprezentacije zauzima Jurij Zdovc, jedan od najboljih odbrambenih igrača u Evropi, član ljubljanske Olimpije. Svoje mesto među 12 izabranih zaslužio je i plejmejker Crvene Zvezde, sjajni Zoran Radović, takođe veliki radnik, specijalista za odbranu i čuvanje najboljih bekova. Centarsku liniju dopunjavao je “drniški orao” Stojko Vranković. Pouzdano krilo šampionske generacije Cibone, Zoran Čutura, najiskusniji je uz Dražena, po reprezentativnom stažu. Tandem iz Bosne – Zdravko Radulović i Mario Primorac zaslužio je poziv odlično odigranom ligom gde su regularni deo završili sa skorom 15-7 iza Jugoplastike i Partizana. Na spisku su još bili i Arijan Komazec, tada već uveliko nazivan novim Draženom, kao i Zoran Jovanović, centar Crvene Zvezde. Njih dvojica nisu nastupili na mečevima šampionata.
Jugoslavija je Eurobasket otvorila utakmicom sa aktuelnim evropskim šampionom, selekcijom Grčke predvođene Galisom i Janakisom. Grci su poveli 12:4. Nakon toga, blago rečeno, oduševljenje – pobeda rezultatom 103:68! Egzibicija na terenu. Dražen je predvodio ekipu sa 35 poena. U drugom kolu i utakmici protiv Bugarske, Petrović je u prvom poluvremenu šutirao iz igre neverovatnih 13/13! Još jedna laka pobeda. Poslednji meč u grupnoj fazi, Jugoslavija otvara možda i previše opušteno, te Francuska na poluvreme odlazi sa prednošću 48:41. Na kraju +17 za “plave”. Draženu se opet nije išlo ispod 30, pratio ga je Paspalj kao drugi strelac. U drugoj grupi Sovjeti takođe po planu lagano osvajaju prvo mesto, a rival Jugoslavije u polufinalu biće Italija.
Savršeno uigrana, a opet egzibiciona predstava jugoslovenskih košarkaša bliži se svom vrhuncu. Italijani su utakmicu izgubili i pre izlaska na teren, znali su da nemaju šanse. Razultat – 97:80 za domaćina. Pet dvocifenih u ekipi Dušana Ivkovića – Petrović, Paspalj, Kukoč, Divac i Rađa. Kakva petorka!
Drugo polufinale između Sovjetskog Saveza i Grčke igralo se neposredno nakon prvog. Šok! Da li je za veliko iznenađenje i pobedu Grčke 81:80 bio zaslužan fenomenalni Nikos Galis (45 poena) ili je porazu Sabonisa Marčuljonisa i ekipe doprinela nesigurnost na psihološkom planu, nakon uvida u igru i snagu Jugoslavije? Bez šale, Galis je velika legenda i ono što je u karijeri uspeo da učini sa ostatkom Grčke selekcije koji nije pripadao evropskom vrhu, ravno je najvećem podvigu.
Šta očekivati od finala između dva tima čiji je meč u grupnoj fazi završen razlikom od 35 poena? Možda je nemoguće dva puta na jednom takmičenju pobediti aktuelnog prvaka Evrope?
Kapiten podiže trofej.
Ne samo da je moguće pobediti ga, već je Jugoslavija po drugi put ponizila Grčku. Ako hoćete da gledate potpunu dominaciju i da vidite šta znači razlika u kvalitetu, nemojte gledati mečeve američkog Dream Team-a. Bolje pogledajte finale Eurobasketa 1989. Vrhunac saradnje Divca i Rađe, Dražen u najboljem izdanju, Paspalj po običaju. Šta reći za sastav u kome je Toni Kukoč rezerva? Prvi deo šampionata Toni je odigrao ispod svojih mogućnosti. To ga nije sprečilo da i on bude sjajan, posebno u polufinalu i da da svoj doprinos. Tako se došlo do situacije da selektor Ivković u finalu EŠ dobar deo drugog poluvremena ima prostora da daje šansu onima koji nisu imali značajniju minutažu. U strelce su se upisali svi osim Radovića i Čuture. Krajnji rezultat 98:77 je više nego dobar za Grke, s obzirom na to da je razlika tokom meča išla i mnogo više. Dražen kapitenski 28 poena (MVP šampionata), Rađa 25, Divac 16. Nakon 12 godina i Liježa 1977, trofej prvaka Evrope je ponovo u rukama Jugoslavije i to sa kakvom dominacijom. Preko 100 poena po meču i sa prosečnom razlikom preko 20 poena!
Na neki način je Grčka pokvarila doživljaj, uskrativši Jugoslaviji šansu da se revanšira Sovjetima za prethodni poraz u finalu OI u Seulu. “Plavi” će se odužiti Sovjetima 1990 na SP, ali to će biti sastav bez litvanskih igrača koji su činili okosnicu tadašnje generacije SSSR-a.
Ovaj put bez citata igrača, samo izjava Bore Stankovića u studiju neposredno nakon finalne utakmice:
“Za mene je ova generacija fantastična, možda i najbolja ikad. Uostalom, u sportu su za mene uvek nove generacije bolje od onih prethodnih. Međutim, bilo bi mi jako žao da se ova ekipa i ova generacija rasturi pre nego što postigne najveće rezultate. To je ekipa koja može da osvoji zlatne medalje i na Olimpijskim igrama i na Svetskom prvenstvu. Samo ako nastavi da igra dalje zajedno i da se sa ovakvim entuzijazmom i poletom priprema za velika takmičenja.”
Nakon Eurobasketa 1989 (koji je održan 20-25 juna):
– 27.06.1989. na NBA draftu Vlade Divac i Rađa su jedini neamerički igrači izabrani u prve dve runde (Divac 26. pik, Rađa 40).
– 27.07.1989. Žarko Paspalj potpisuje dvogodišnji ugovor sa San Antonio Sparsima.
– 02.08.1989. Dino Rađa potpisuje jednogodišnji ugovor sa Boston Seltiksima koji su ga i draftovali. Ugovor je kasnije poništen zbog nelegitimnosti koju je Jugoplastika dokazala na sudu.
– 07.08.1989. Vlade Divac potpisuje trogodišnji ugovor sa LA Lejkersima.
– 17.08.1989. Dražen Petrović potpisuje višegodišnji ugovor sa Portlandom uprkos pravnim problemima sa Realom koji nije želeo da mu dozvoli da nakon samo godinu dana napusti klub.
autor: Zlatko.
Ex-Yu košarka 