Brkati velemajstor

Pojavom Nikole Plećaša, košarka u Zagrebu izlazi iz medijske zapostavljenosti, a momci iz Lokomotive (preteče budućeg dvostrukog evropskog prvaka, slavne Cibone) više nisu igrali u pozorišnoj atmosferi pred čašicom gledalaca koji bi svi stali u tri taksija. Blagajnici i redari bili su nepotrebno opterećenje za šuplju klupsku blagajnu. Svako van uskog i intimnog kruga ko bi zalutao u dvoranu na Trešnjevici, bio je dočekan poput čudaka koji ne zna šta će sa viškom vremena.

Od početka Plećaševe zvezdane ere, ta dvorana je postala stalno krcata, bez obzira sa kojim su se suparnikom “lokosi” sastali. Iako je mogla da primi jedva hiljadu duša, u nju bi se natrpalo dvostruko više. Zato ju je neki domišljati novinar nazvao “Kutija šibica”, i to joj je ime zauvek ostalo. Spas je pronađen u televiziji, tadašni predsednik kluba postao je i direktor TV Zagreb (Branko Lentić), pa je Lokomotiva postala jedan od najgledanijih klubova u Jugoslaviji.

Iz perioda bez brkova. (foto: Yugopapir)

Iz perioda bez brkova. (foto: Yugopapir)

Nikola Plećaš je svojim čudesnim umećem pretvorio košarkašku igru u pomodarstvo. Odjednom je u Zagrebu postalo “šik” i “in” biti viđen u “Kutiji šibica”. Stvorena je snažna navijačka družina koja je glasno i složno klicala od početka do kraja utakmice: “Heja, heja lokosi!” I još češće: “Sveti Nikola!”, u čast brkatog velemajstora, glavnog u stroju, duši i Bogu Lokomotivinih momaka. Plaćali su ga kao nijednog košarkaša u Jugoslaviji. Postao je ličnost koja gleda sa naslovnih stranica najtiražnijih revija, novinari su čekali u redu za razgovor s njim, pozivali ga u žirije za izbor lepotica, a najatraktivnije Zagrepčanke – filmske glumice, misice, manekenke, tv spikerke, stjuardese, balerine i estradne pevačice – nametale su mu se i nadmetale za njegovu naklonost.

Plećaš je 1967. godine potpisao za Lokomotivu. Ono što je prethodilo potpisu bio je niz poteza u okviru delikatne misije “preotimanja” Plećaša i Šolmana iz drugog zagrebačkog kluba,  Mladosti. Plećaša su uspeli da privole, ali je Šolman (iako je prethodno uslovio Lokomotivu da će preći samo u paketu sa Plećašem za istu platu) dobio mnogu veću ponudu od Jugoplastike i zavšio u Splitu. Revoltirana Mladost je iz osvete dala ispisnicu Šolmanu ali uz uslov da ne pređe u Lokomotivu. Kao odštetu za svog igrača dobila je dvadeset lopti od Jugoplastike! Plećašu je naravno nisu dali i kako su pravila tada zahtevala, ukoliko bivši klub ne pristane da igraču da ispisnicu, igrač pauzira bar godinu dana. Tako je Plećaš tek nakon deset meseci odigrao svoj prvi meč kada je Crvenoj Zvezdi u Zagrebu spakovao 26 poena u pobedi 106:96.

foto: Dnevnik košarkaša

foto: Dnevnik košarkaša

Plećaš je proveo 10 godina u Lokomotivi i do danas ostao najbolji ligaški strelac (računajući i novo doba Cibone) sa više od 5000 poena. Bio je najbolji strelac Prve savezne lige 1970. i 1975., a po jednodušnim ocenama novinara i trenera proglašen je za igrača godine 1971. Za reprezentaciju Jugoslavije odigrao je 215 utakmica. Reprezentativnu karijeru završio je prerano, sa samo 27 godina. Naime, uoči OI u Montrealu 1976, izbačen je iz selekcije pod izgovorom da je na televiziji reklamirao čaj?! Govorilo se da bi Jugoslavija mogla biti diskvalifikovana sa igara zbog njegovog kršenja amaterskih načela. Više se nikada nije vratio u državni tim.

“Radilo se o poznatoj “aferi čaj”. Te sam godine snimio televizijsku reklamu za “frankov čaj”, što je ocijenjeno kao narušavanje načela amaterizma. Scenarij je napravio Mirko Novosel, koji je tada vodio reprezentaciju, a reklamu režirao Antun Vrdoljak. Uvjeren sam da je to bila njihova namještaljka i jedini način da me se makne iz reprezentacije. Ja tada nisam znao da je ondašnji predsjednik MOO Avery Brundage izdao proglas u kojem je blagonaklono govorio o vrhunskim sportašima koji reklamiraju proizvode zbog popravljanja materijalne situacije u sportu. Tako smo Rato Tvrdić (koji je snimio reklamu za čarape “sloboda”) i ja kažnjeni, nismo mogli na Olimpijske igre u Montreal. Da i ne spominjem bizarnu činjenicu da za tu reklamu, zbog koje sam kažnjen, nisam dobio ni dinara. Inače, umjesto mene je na Olimpijadu u Montrealu išao Žarko Varajić iz sarajevske Bosne. Zanimljivo je da je na Olimpijadu u Montreal tada otišao Andro Knego, iako je bio sa mnom u istoj reklami za čaj. “ (Nikola Plećaš – Blic, 2007).

Del Boy style :)

Del Boy style 🙂

Životna predstava Nikole Plećaša bila je finalna utakmica FIBA Kupa Koraća 1972, kada je Lokomotiva u revanšu finala ukrstila mačeve sa OKK Beogradom. U Beogradu su domaćini stekli vrednih +12 pred revanš u Zagrebu. Prvo poluvreme revanša Beograđani završavaju sa +8, a Plećaš sa četiri lične greške. Gosti su već slavili…ali onda se dogodilo košarkaško čudo dotle neviđeno u Zagrebu. Nikola Plećaš je zasukao brčine i upustio se u avanturu. Krenuo je sam protiv “plavih”, kao da na leđima ne nosi četiri lične. U furioznom tempu mrvio je zbunjene goste koji nisu verovali šta ih je snašlo. Nisu ni trepnuli, već je bilo serije od  21:1. Pogađao je odakle god bi uputio loptu, čak i sa sredine parketa! Mada su suparnici svesno išli na to da ga navuku na peti prekršaj – nisu uspeli. U drugom poluvremenu rezultat je bio nezamislivih 54:25 – ukupno 94:73, uz Plećaševih 40 poena. Konačnih devet koševa viška za Lokomotivu. Bio je to prvi od kasnijih brojnih evropskih trofeja jugoslovenske košarke i najbolje zagrebačke košarkaške ekipe.

originalslika_Studio-br-394-1971-Nikola-Plecas-70193901

Izvor: Pero Zlatar:  Plećaš Nikola, u knjizi – Made in Yugoslavia.

Advertisements

Leave a Reply

Fill in your details below or click an icon to log in:

WordPress.com Logo

You are commenting using your WordPress.com account. Log Out / Change )

Twitter picture

You are commenting using your Twitter account. Log Out / Change )

Facebook photo

You are commenting using your Facebook account. Log Out / Change )

Google+ photo

You are commenting using your Google+ account. Log Out / Change )

Connecting to %s